Devičansko žrtvovanje
Edvard D.Hoh
Došao je red da i mudri Kvatlesuma postane vladar Asteka.Radeći na usavršavanju kalendara i korišćenju hramova i u obrazovne svrhe.Kvatlesuma je već bio dobro poznat među najumnijm glavama.U svojim najboljim godinama došao je na vlast u želji da budućim generacijama ostavi u nasleđe nešto zaista značajno.
-Reci mi,Monto-Kvatlesuma je upitao svog pomoćnika šetajući oko hrama Kvecakotl-da li misliš da postoji život izvan ovih prostora?
-Ja verujem da postoji-odgovorio je mladi čovek.-I to generacije i generacije ljudi koji će jednog dana stići i do ovih obala.
-Misliš li da će ti došljaci uništiti sve ovo što smo mi mukotrpno sticali i gradili?
-Ne znam,muri Kvatlesuma,ali plašim se da ni ta mogućnost nije isključena.
Ovaj razgovor silno je rastužio Kvatlesamu.Jer,u trenutku kad je on došao na vlast Asteci su već ovladali nizom veština. U njihovoj razvijenoj zajednici velika pažnja poklanjala se nauci kao,na primer,astronomiji.A to veliko kamenje kojim je hram bio okružen prestavljalo je simbole kalendara u čijem je stvaranju i sam učestvovao.
-Znaš šta sam odlučio,Monto?-Kvatlesuma je zastao na jednom od strmih stepenika kojima su se uspinjali ka samom hramu.-Moramo se usprotiviti zaboravu.Jer,vidiš i sam-Kvatlesuma je rukom pokazivao na grad koji se ukazao možda još lepši sa mesta na kome su njih dvojica stajali-imamo ulice koje smo godinama pažljivo smišljali i gradili,radnje i sa jedne i druge strane koje ne ometaju živ saobraćaj po kolovozu i pločnicima.Naši građani navikli su da žive u skladnom društvu potpuno sigurni da o njoma brinu ljudi koji će sve učiniti da njima bude što je moguće bolje.I tako iz dana u dan,iz godine u godinu...Zar ćemo dopustiti da sve to nestane bez traga?
-Naše generacije će neminovno nestati.A i naša deca umreće jednog dana-Monto kao da se trudio da Kvatlesumi nimalo ne olakša brige.
-Zar zaista tako mora biti,Monto?-Kvatlesuma je padao u vatru.-Zar stvarno moramo da nestanemo sa lica Zemlje?
Stajali su tako,neko vreme svaki sa svojim mislima.Na Kvatlesumi se videlo da je uzbuđen.
-Monto,odmah sazovi veće najumnih astečkih glava!Pozovi mi sveštenike i ljude od nauke!Moram sa njima da se dogovorim.
-Reci mi,vladaru moj,šta da im kažem?O čemu želiš s njima da razmeniš misli?
-Čudi me da to do sada nisi zaključio.Naravno da želim da razgovaram o večnom životu!
Čim su svi pozvani stigli u hram počela je rasprava koja je trajala danima.O beskonačnom životu svako je imao svoje mišljenje.I sveštenici i naučnici,naravno svako sa svog stanovišta.Posle skoro nedelju dana donet je jednostavan zaključak.Ljudi umiru samo iz jednog jedinog razloga: kad srce prestane da im kuca u grudima.Dakle pokušaće da učine nešto da srce ostane večito živo.Ukoliko to postignu,obezbedili su večni život a time i produženje astečke civilizacije.Tako bi njihovi građani bili tu kada stignu neprijatelji preko mora.
-I sam säm,posle neprospavanih noći ispunjenih nedoumicama o beskonačnosti,mislio da ključ rešenja leži u ljudskom sr- cu-Kvatlesumi se ozarilo lice,kao da se konačno oslobodio noćnih mora.
-A sada,kada smo postigli saglasnost,znamo kako ćemo rešiti pitanje koje nas je mučilo.-Kvatlesuma je prelazio pogledom preko lica mudraca okupljenih u hramu.-Pođite među građane i tražite hrabre osobe voljne da učestvuju u našem ekperimentu.Dobrovoljce tražite posebno među mlađim svetom.
Posle samo nekoliko dana u Kvatlesuminim odajama pojavila se devojka po imenu Nocija.Bila je to lepotica kakvu je teško zamisliti među običnim smrtnicima.
-Devojko da li su ti objasnili šta se od tebe očekuje?
-Gospodaru,biće mi čast da služim svom narodu.
-Ali,ti si još devica-Kvatlesuma je hteo da bude sasvim siguran da devojka nije primorana na ono što će joj se dogotiti. -Da li znaš šta ćeš morati da žrtvuješ?
-Sve znam,gospodaru!
-Kad tako kažeš,počećemo sa pripremama.
-Na vrhu stepeništva,u blizini samog hrama,napravljeno je odgovarajuće postolje sa neophodnim instrumentima. Kvatlesuma je odlučio da se eksperiment izvede javno,pred okupljenim svetom.Kao ni bilo šta do tada nije želeo da se radi u tajnosti. Uvek je verovao da u odlučnim trenucima svi građani,koliko god je to moguće,treba da učestvuju u onom što će presuditi o njihovoj sudbini.
Konačno je došao sudbonosni dan.
Udruštvu predstavnika sveštenstva i nauke Kvatlesuma je otišao po staricu Kizal koja je bila na samrti.Ona im se još sa vrata požalila da ne zna da li će izdržati da stigne do hrama-srce joj je polako otkazivalo.
-To je razlog naše posete,Kizal-Kvatlesuma joj se obraćao izuzetno blago.-Danas ćemo pokušati da rešimo tajnu života.
Kad su stigli do hrama,zajedno sa staricom koja je bila u nosiljci,Nocija ih je čekala obučena u belu haljinu čiji su krajevi lepršali na vetru.
Pre nego što su okupljeni lekari započeli operaciju presađivanja srca,glavni među njima obratio se Kvatlesumi.
-Moj mudri gospodaru,a šta će biti ako operacija ne uspe?
-Možda ovog puta neuspe,ni to nije isključeno-Kvatlesuma je bio savršeno pribran.-Zato ćemo pokušati iznova,koliko god puta to bilo potrebno,sve dok ne postignemo ono čemu težimo!
Lekari su ga saslušali u miru klimajući glavama.Ništa nisu rekli jer posle takvih reči nije imalo šta da se kaže.Samo su, posle kratkog većanja,Došli do zajedničkog zaključka:početni zahvat obaviće sam Kvatlesuma.
Vladar je pristao da na sebi prihvati odgovornost.
Kad se Kvatlesuma pojavio na trgu,ispred hrama,zavladao je tajac.Do tada nasmejana Nocija iznenada je pogledala kad je u rukama vladara ugledala oštri bodež.Kao da je tek u tom trenutku zaista postala svesna onoga što joj se sprema.
-Kako misliš to da obaviš,gospodaru moj?-upitao je Monto,sasvim tiho.
-Zaseći ću joj grudi bodežom-Kvatlesumi je na tren zadrhtala ruka-i izvaditi joj srce.Odmah potom dok još bude pulsiralo,smestiću ga u grudi starice Kizal,umesto onog njenog,već dotrajalog.Lekari će biti oko mene da presađeno srce povežu kako treba,zatvore grudi starice koja će tako podmlađena,nastaviti novi život.
-Ako uspeš u onome što si naumio,gospodaru,biće to početak večnog života za naš narod-Monto nije mogao da sakrije uzbuđenje.-A ako eksperiment ne uspe?
-Pamtitće se samo čin koji smo obavili,a ne i cilj kome smo težili-Kvatlesuma je dodao zamišljeno.-A onda će neki istoričar,na primer,stotinama godina posle našeg doba,doći do pogrešnog zaključka.Tvrdiće da su Asteci imali običaj da na oltar prinose ljudske žrtve.